ZLATNA SLOVA NA PLATNU OD SNOVA

Maestro Slobodan Trkulja i budući maestro Ilija Kecman

Košulja mi bela, stoji kao salivena,

za ovaj se koncert deset dana spremam.

Mama me je očešljala po poslednjoj modi,

malo gela, kap parfema, to mom stilu godi.

I evo me sada u tatinom krilu,

iz prvog reda sav ozaren gledam ja na binu

i pažljivo slušam šta maestro radi,

kako od melodija čaroliju gradi,

notu po notu sastavlja i slaže,

nevidljivo carstvo da nam pokaže,

što spava u duši svakog čoveka,

tajanstveno i skriveno od očiju sveta.

I kao da je znao,

maestro je pred mene stao,

dragoceni poklon tada mi je dao :

svoj svet je na moje srce nežno preslikao.

Godine su prošle, vreme brzo leti,

sa velikom radošću tog koncerta se setim.

I ja sada kaval u rukama držim,

k'o s najboljim drugom volim da se družim.

Sa njim vezem zlatna slova na platnu od snova

i čuvam stare, lepe pesme,

da ih zaborav ne odnese.....

Ana Milinović