ZIMSKA PRIČA MAČKE IZABELE

Stisnula zima, ledenim rukama,
prirodu i ljude u zagrljaj svoj.
I baš je tada mačka Izabela,
rešila da napusti rodni dom.

Bilo joj je dosta familije brojne,
nikako da dođe do hrane na red,
mudra joj tada misao sinu,
da krene u dalek nepoznat svet.

Avantura ova izgledala je sjajno,
sve dok nije upala do nosa u sneg,
pa je brzo svratila kod komšije prvog,
da osuši krzno, šapice i rep.

Komšije je ugostile k'o rođenog svog,
uživala Izabela kao mali Bog,
al' to vide čuvar Aki, pa se strašno zainati :
"Dok ja čuvam, neće moći ni jedna mačka u dvorište da mi kroči !"

Izabela ne bi lenja, skoči bez upozorenja :
"Nije da ti ja sad pretim, al' kandži se mojih seti!
Navika je moja ružna :
ne ostajem nikom dužna !"

Od tad vlada red i mir,
mačka slatka, Aki fin.

I kada se ne bi oko svake sitnice gložili,
baš bi se lepo složili.

Ana Milinović

Pas čuvar Aki