Čuj, da ti ispričam jednu priču :
o plavom nebu, o zelenom polju,
o čarobnom cveću što svojim mirisom
oboji srce u šarenu boju.
Čuj ovu notu, k'o cvrkut ptice,
k'o poj slavuja u zelenom lugu,
a druga nota k'o kapljica kiše
što na nebu crta tajanstvenu dugu.
Vidi šta umem sa ovom žicom,
dodirnem prstom lagano, meko,
a iz nje poteče bistri potok
i spoji me sa nemirnom rekom.
A po reci brodovi plove,
vetar golica talase plave,
alasi bacaju mreže svoje
ribe se kriju na dnu u trave...
A gle sad ovo:
kad zakotrljam slova i note
kroz gitarine tanane žice,
k'o zlatni zraci jesenjeg sunca
ozare osmehom dečije lice.
Oči zasijaju kao zvezde,
duša se napuni nekom dobrotom,
svet se zaustavi
na trenutak
okupan mirom, srećom i lepotom...
Ana San Snova
Нема коментара:
Постави коментар